Delistiranje akcija sa berze - Istiskivanje malih u korist velikih

Velikim brojem akcija društava listiranih na Banjalučkoj berzi ne trguje se po dve godine ili čak čitavu deceniju. Imajući u vidu poslovanje i atraktivnost akcija tih preduzeća, ne bi trebalo previše žaliti ako bi određen broj njih bio delistiran. Obaveza javnog objavljivanja informacija o poslovanju takođe je jedan od razloga zbog kojih se pojedinim hartijama prestaje trgovati.

U teoriji, postupak delistiranja pokreće se kada preduzeće više ne obavlja djelatnost zbog koje je osnovano ili završi u stečaju.

- Na određenim tržištima dešava se da emitent ne zadovoljava pravila za listing ili vlasnik želi da smanji obim informacija koje mora pružiti tržišnim učesnicima o svojim prošlim i budućim aktivnostima – kaže ekonomista Saša Stevanović. Prema njegovim rečima, društva listirana na berzi dužna su, na primjer, da objavljuju revizorske izvještaje. Ukoliko to ne učine, slijedi novčana kazna od  10.000 KM do 50.000 KM. Delistiranje se može izvesti na više načina a jedan od njih jeste pretvaranje otvorenog akcionarskog društva u zatvoreno ili u društvo sa ograničenom odgovornošću. Zakonom predviđen najbrži put za delistiranje jeste da se broj akcionara svede na manje od sto ili da akcionar koji stekne više od 95 odsto vlasništva obešteti ostale akcionare, a onda promeni pravnu formu društva.

- Ovo se u praksi naziva "squeeze out" odnosno „istiskivanje“. Nakon pada cijena akcija na berzi, većinski akcionar kupovinom akcija po niskim cijenama povećava svoj udeo i kontrolu u vlasništvu društva. Nakon što stekne stoodstotnu kontrolu nad društvom može se osloboditi svih "troškova i zahtjeva" koje status otvorenog akcionarskog društva donosi - kaže ekonomista Miloš Grujić. “Istiskivanjem” većinski vlasnik malim akcionarima isplaćuje iznos za koji veruje da je „fer vrijednost“ i to kada stekne 90 odsto vlasništva postupkom prenosa akcija na kontrolnog akcionara ili kada kroz ponudu za preuzimanje stekne 95 odsto akcija.

- Poslednje slučajeve delistiranja voljom većinskog vlasnika videli smo na primjerima preduzeća “Vatrostalna” a.d. Prijedor i “Krajina-auto a.d. Banja Luka koja su delistirana u martu ove godine – kaže Stevanović. Da li preduzeće treba da bude listirano na berzi ili ne, odluka je koju donose vlasnici, akcionari. Ukoliko ne postoje jasne koristi od listiranja na berzi i u prvom planu je samo trošak od listiranja, ekonomski interes nalaže vlasnicima da donesu odluku o delistiranju preduzeća sa berze.

ATF

Na berzama u BiH 1500 preduzeća

Na Banjalučkoj i Sarajevskoj berzi listirano je preko 1500 preduzeća. Akcijama nekih društva nije trgovano čak od 2002. godine, kao što je slučaj sa “Vitkovci” a.d. Vitkovci, pa je  delistiranje u takvim slučajevima najlogičnija opcija. Troškovi zavise  od modela delistiranja, vrijednosti koja će se isplatiti malim akcionarima, cijeni izrade izvještaja o procjeni, usluge notara i slično.